Ishrana podrazumeva unošenje hrane raznovrsnih hranjivih sastojaka u organizam čoveka. Hranjivi sastojci u namernici su samo oni sastojci koji u čovekovom organizmu imaju jednu ili više uloga. Oni mogu biti organskog i neorganskog prirode. Organski sastojci su ugljeni hidrati, masti, proteini i vitamini, a neorganski sastojci su mineralne materije i voda.

Mineralne materije

 Hrana je pokretačka snaga čoveka bez koje nema života. Od izvora hrane zavisi opšte telesno i duhovno zdravlje čoveka. Nedovoljno i preobilno hrane štetni su po zdravlje. Hranu sačinjava mnoštvo složenih i raznovrsnih proizvoda biljnog i životinjskog porekla.

Voda

 Voda je neophodan sastojak ljudskog organizma. Voda čini 60 - 70% od ukupne mase ljudskog tela. Dnevne potrebe za vodom zavise od spolje temperature. Kod zdravih osoba preko 10 godina količina tečnosti je 1,5 - 3 litara, pri normalnim temperaturnim uslovima i lakšem fizičkom radu.

Ugljeni hidrati

 Ugljeni hidrati su organska jedinjenja koja su veoma rasprostranjena u namernicama. Prekomeran unos šećera i skroba u organizam, dovodi do gojaznosti.

Masti

 Masti su organska jedinjenja koja moraju biti zastupljena u ishrani. Nedovoljno unošenje masti može izazvati poremećaje u organizmu. Posledice prekomernog unošenja masti je gojaznost.

Proteini

 Proteini su složena organska jedinjenja koja se sastoje od različitih aminokiselina. Dnevne potrebe ljudi za proteinom zavise od uzrasta od 0,8 - 2,2 g/kg.

Vitamini

 Vitamini su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno funkcionisati, a svaki vitamin ima svoju vlastitu ulogu.

Ishrana - Voće

 Prema piramidi pravilne prehrane, preporučuje se uzimanje 2–4 obroka voća na dan.

Ishrana - Povrće

 Povrće je zajednički naziv za kultivirane biljke, odnosno njihove delove koji služe u ljudskoj prehrani. Povrće je bogato ugljikohidratima i belančevinama i kao takvo neizostavni deo prehrane.

Tekstovi objavljeni na temu kultura zdravlja, nastali su iz raznih literatura i informativnog su tipa.