Bela Crkva - www.belacrkva.eu

RUSIJA

Sa površinom od 17.075.200 km², Rusija je najveća država na svetu, koja se prostire preko ogromnih prostranstava istočne Evrope i Azije.

Rusija ima ogromnu kulturnu baštinu. Mnogi ruski pisci spadaju u vrh svetske književnosti: Fjodor Dostojevski, Maksim Gorki, Boris Pasternak, Aleksandar Solženjicin, Lav Tolstoj, Anton Čehov i Ivan Turgenjev. Tu su i pesnici: Aleksandar Puškin, Mihail Ljermontov i Sergej Jesenjin. Tokom 19-og veka, u Rusiji se formirala jaka grupa nacionalnih kompozitora, među kojima se ističu Aleksandar Borodin, Modest Musorgski, Nikolaj Rimski-Korsakov i Pjotr Iljič Čajkovski.

Balet ima dugu tradiciju u Rusiji. Iz baletske trupe osnovane 1773. nastao je, danas čuveni Balet teatra Baljšoj. Rusija je dala velikane baletske umetnosti, poput: Ane Pavlove, Galine Uljanove, Vaclava Nižinskog, Rudolfa Nurejeva, Mihaila Barišnjikova, Sergeja Djagiljeva, Mihaila Fokina i Maju Pliseckaju. Muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu poseduje 3 miliona predmeta, i po tome je među najvećim u svetu. Prirodnjački muzej Kunstkamera, otvoren 1719. po zamisli Petra Velikog, bio je prvi muzej u Rusiji. U i oko Sankt Peterburga postoje mnogobrojne carske palate i druge znamenitosti (Peterhof, Carsko Selo, ćilibarska soba). U Moskvi su Tretjakovska galerija i Puškinov muzej, kao i Moskovski kremlj sa svojim umetnicko-istorijskim zbirkama.

RUMUNIJA

Rumunija je država u jugoistočnoj, delimično u srednjoj Evropi.

Rumunsku kulturu definišu sledeći elementi: geto-dačanska tradicija, latinski element i rano prisustvo hrišćanstva. Glavni predstavnici rumunske kulture u XIX i XX veku: Eudjen Jonesku, član Francuske akademije, zajedno sa Samuelom Beketom i Zan Zeneom smatra se utemeljivačem avangardnog pozorista i tvorcem apsurdnog teatra. Emil Cioran, nastanjen u Francuskoj 1937 godine, ostavio je za sobom jedno od najuzbudljivijih dela prošlog veka. Mihaj Eminesku (1850-1889), je iz temelja promenio rumunsku poeziju. On je pokretna traka poezije i niko nije mogao da mu se približi.

Mirca Elijade, (pisac i istoričar religija) predavač na fakultetima širom sveta, njegova najpoznatija dela su "Traktat o istorij religija", "Mit večitog povratka", "Istorija vera i religioznih ideja". Na prelasku iz XIX u XX vek nastavljajaći delo svojih predhodnika Nikolaja Grigoreskua i Joana Andreeskua, Stefan Lukijan otvara put rumunskom slikarstvu prema modernizmu. Konstantin Brankusi jedan je od stvaralaca koji su ostavili snažan pečat na razvoj modernog vajarstva. Serdjiu Celibidake postao je mit u dirigenstskom svetu, često su ga uporedili sa najvećim dirigentima sveta. Celibidake je postao poznat po svojoj spektakularnosti i originalnim i jedinstvenim interpretacijama raznih muzičkih stilova. U oblasti kompozicije Djordje Enesku poznat kao simbol rumunskog modernog stvaralaštva, a Dinu Lipati je bez sumnje bio nenadmašni pijanista.

ČEŠKA

Češka je kontinentalna država u srednjoj Evropi.

Karlov univerzitet u Pragu, osnovan 1340-ih (verovatno 1348), bio je prvi univerzitet u centralnoj Evropi i u svim slovenskim zemljama. Neki od njegovih studenata i profesora su bili: Jan Hus, Franc Kafka, Milan Kundera, Nikola Tesla, Albert Ajnštajn. Univerzitet Palackog u Olomoucu, osnovan 1573, drugi je najstariji univerzite u Češkoj. Otac genetike, Gregor Mendel, bio je student ovog univerziteta. Mocart je u Nacionalnom teatru u Pragu je održana premijera njegove opere Don Đovani 29. oktobra 1787. godine. Poznati su češki kompozitori nacionalne škole iz 19. veka, Bedžih Smetana i Antonjin Dvoržak.

Među piscima izdvajaju se Karel Čapek, Franc Kafka i Milan Kundera. Slikar i grafičar Alfons Muha bio je jedan od predvodnika umetničkog pravca secesije (ili Art Nouveau). Česi su bili među najaktivnijim umetnicima u pokretu kubizma. Što se filmske umetnosti tiče, u Češkoj se održava poznati Filmski festival u Karlovim Varima. Širom sveta poznati su češki režiseri Jirži Mencl i Miloš Forman. Fakultet za film i televiziju (češ. Filmová a televizní fakulta) u Pragu, bila je škola za Mencla, Formana i Emira Kusturicu.

Iz Češke potiče više poznatih manekenki, kao: Eva Hercigova, Petra Nemcova, Paulina Porižkova, Ivana Tramp.

Tekst preuzet:

- Wikipedija, www.wikipedia.org

- Radio Rumunija Internacional, www.rri.ro